Bonsai

LJudi mi prigovaraju da i suvise filozofiram,da smaram time,ali zapravo pocinjem da vodim jedan zivot koji se odvija u intervalu jutro-vece i polako prestaju da mi budu bitne stvari na koje tolika ucenja nisu uspela da odgovore.Sustina sveta koji dopusta da neko sa tvojom velicanstvenoscu jednom bude samo lesina ispunjena crvima i nije vredna nicega drugog.Jednom recju,postajem svojevrsni **bivetar koji sada vec prilicno oslobodjen predrasuda predrasuda,uspeva da se glupira do mile volje.Nimalo nisam ono sto bi nazivali domacinom,uzornim i takve stvari.Mogu kuce da mi se ruse,mogu danas da potrosim sve sto imam znajuci da ce se vec sutra pojaviti neko sa dzakom novca i poci mi u susret.To je sustina ovog Matriksa,to je ono sto mi se mnogo puta desavalo.Mogu praviti puno gluperdarija ali ce sve posle prespavane noci iznova morati da dodje na svoje mesto.Program je takav i ne dopusta neka takva ekstremna odstupanja.Mi nemamo nikakvopg upliva na to i samo saznavanje te cinjenice je dosta oslobadjajuce.Onda mozes da letis a to u danasnje vreme nije bas mala stvar.Mozes da imas decu po celom svetu,da delove sebe svetu nesebicno poklanjas.Da ne brigas zbog polozaja i takvih tricarija jer ces na kraju umreti i cemu briga u sadasnjosti.Da ne abortiras svoju decu jer sto bi im uskratio i ovo malo sto bi mogli da dobiju a sebe kasnije nazivao ubicom.Da ne jedes tela ubijenih zivotinja jer nijednu od njih nikada nisi ni stvorio.Da ne delis ljude po rasama i bojama,da se ne obazires na granice.Te podele nisu tvoje,to su neki oholi ljudi davno napravili i jos svetu nisu dali nijedan dokaz da su im podele ispravne.Bas kao sto se i Teorija evolucije jos uvek naziva samo teorijom a ima budala koji bi se za tu besmislenu teoriju i danas zrtvovali,zaboravljajuci da nam i oni jos uvek duguju makar samo jedan dokaz.I naravno da im necu verovati!Oni ce uvek moci da prevare mnoge ali ja se,duso,nedam bas lako prevariti.Zato mi se sve zivo **** za sve.I za ove blesave politicke kampanje u kojima nas seljaci ubedjuju da su bas oni najmanji i da cemo strasno mnogo propustiti ako ne glasamo bas za njih.Ljubi ih majka,oni,pobogu,tako mnogo brinu za nas.Toliko mnogo da su spremni,da kad malo ojacaju i u rative da nas vode.Ali,ja za njih svakako necu glasati.Imao sam samo jedan glas i jos davno ga iskoristio glasajuci za ljubav.

Pricala si mi skoro o bonsai drvecu,odusevila me tim pricama o malim stvarima.Pod utiskom toga nabavio sam juce malog pekinezera koji ima samo mesec dana a zna o sustini sveta isto koliko i ja a da pritom nije morao da procita na hiljade knjiga kao sto sam ja to morao da ucinim ne videvsi da su odgovori tako blizu jer ih zapravo i nema.Pustio sam ga sada na travu obasjanu ovim odlazecim letnjim suncem i video mu srecu u ocima.I uvek ce je imati kada bude sunca i dok bude voljen.Ne trebaju mu nikakvi predstavnici u organima lokalne samouprave,ne trebaju mu lideri,ne treba mu polozaj u drustvenoj hierarhiji.Ovog casa,jedinog casa koji zaista ima u zivotu,on je srecan.Gledam ga kroz prozor sobe i vidim to.Skupio sam i decurliju iz celog komsiluka i oni su napolje sa njim i dele tu srecu.A i ja ti postajem takav.Cerekam se po ceo dan,ludiram,prizivam zvezde,razgovaram sa pticama,pevusim pesme koje sam smisljam svirajuci gitaru.Ponekad mi je dovoljno samo saznanje da postojis negde pa da osetim ovo ushicenje,da osetim da me voli Bog bez obzira na to sto ce me jednog dana ubiti.
Stvarajuci tebe meni,mozda je i dobio pravo na moju smrt.Pozalim samo sto ne mogu u to ime i vise da dam jer nista drugo i nemam sem ovog jednog zivota,ovog bezimenog vremena koje neprestano tece,pogleda decijeg koji mi u neku nestvarnu daljinu seze...

Volim te i proglasavam kraljicom svih mojih misli, tvoj Miodrag