Hoćeš li mi ikad reći Volim Te??

Više ne znam šta da mislim, ne znam šta da radim i u mojoj glavi postoji samo nemir odkako te volim, samo sumnja i bol, a ja ne znam naći način kako da te zaboravim.. čini mi se da nikad i neću..

Poznajemo se već dugo godina ali naša priča počinje nedavno..
Imala sam momka, kojeg sam volela, koji je voleo mene... momka koji je bio tvoj drug, jako dobar drug.
Sve bi bilo u redu da se među nama nisi umešao ti. Ne znam da li je bilo namerno, ali to sad nije važno, šteta je već učinjena i ovo stanje kakvo je sad niko ne može da promeni. Polako sam te zavolela, zavolela te više nego ikoga na ovom svetu čak ni sam nisam znala da se tako može voleti, nije me bilo briga za druge pa ni za momka, jedino važno je bilo da budem sa tobom.

Znala sam da ti se sviđam, pokazivao si mi to, nekad više nekad manje ali znala sam... U početku sam mislia da je to prolazo, da je samo obično sviđanje i da ću te ubrzo zaboraviti, ali nije bilo tako.. naprotiv iz dana u dan sam te volela sve više i više i svoju ljubav prema tebi više nisam mogla kriti. Iako me je bolilo jako prekinula sam sa momkom i bila sa tobom, u tom trenu nije bilo sretnije osobe od mene, znala sam da činim nešto ružno, zabranjeno jer momak me je još uvek volio, ali ja nisam marila, čak sam mu i priznala razloga našeg prekida i on je shvatio.. jeste bilo mu je teško ali shvatio je. Posle toga naš odnos je zahladio i nisi više nista pokazivao prema meni, nikakve osećaje pa čak ni jedan pogled da znam da ti je jos uvek stalo. Tad sam se opet vratila momku, uverila sam ga još uvek volim i da želim da opet pokušamo samo jer sam se plašila da ću ostati sama, jer tebe nije bili, a tako sam želela da opet budeš kraj mene... svaki put kad sam bila sa njim zamišljala sam tebe i plakala u sebi jer nisi samom.. previše sam te volela i još uvek te volim.

Kada si video da sam se pomirila sa momkom opet si mi počeo davati znakove da ti se sviđam, opet si počeo uznemiravati moje srce, moju dušu, a tek se bila malo smirila... ne znam šta si želio, možda si mislio da te više ne volim, pa si želio da me opet osvojiš da budeš taj na kojeg mislim svakog dana, možda si i ti nešto osećao prema meni ili si samo želeo da me povrediš, ne znam ali si uspeo... Opet smo bili zajedno i bilo mi je prelepo, nikad se nisam tako osećala s nekim, kao sa tobom tu noć.. ljubio si me kao nikad, svaki deo moga tela, nikad to neću zaboraviti, nikad. Prevarila sam momka ali nije mi bilo važno, u mom srcu si postojao samo ti i niko više, za nikoga nije bilo mesta osim za tebe i nikad neće ni biti. Posle toga opet smo bili zajedno i opet sam ga varala.. nakon nekog vremena smo raskinuli i sve sam mu rekla, nema smisla da ga više lažem, nije to zaslužio.

Ja i ti smo opet nakon toga bili skupa i opet sam osetila poznati osećaj u stomaku kad si blizu mene.. jednio ne razumem zašto se odvratno ponašaš prema meni kad nismo sami, zašto me namerno vređaš kao kroz šalu kako ti kažeš, zašto ne želiš samnom izaći na kafu da popričamo kao ljudi, kao prijatelji jer to smo bili prije ovog svega. Zar je moguće da misliš da svaki put kad sam sa tobom jedino što želim je otići sa tobom u krevet.. ne misli to jer to nije tačno, ja znam da ja i ti nikad nećemo imati vezu i da nikad nećemo biti normalan par, znam da mi nikad nisi rekao da me voliš i nikad i nećeš, ali možemo makar biti prijatelji jer išta od tebe više i ne tražim, jer znam da nije moguće... iako smo toliko puta bili zajedno, toliko puta se nešto desilo, toliko pogleda i toliko dodira, a tako malo reči, ja još uvek ne znam sta osećaš prema meni, nikad to nisi uspio pokazati, ne samo meni, ni jednoj curi a bilo ih je puno, nikad mi ne bi priznao da me voliš čak i da je tako jer si previše ponosan, a učinio si da te zavolim.. zbog tebe sam izgubila osobu koja me je volela, a zašto, da me imaš kad ti hoćeš jer znaš da ti ne mogu odoleti, znaš da te volim i da ću uvek biti tu.. a ja, ja nisam ništa dobila, nikad neću saznati šta osjećaš prema meni, ponašaš se kao da ti nije stalo, kao da ne osjećaš ništa prema meni... možda je baš i tako ali negde duboko u sebi ja se još uvek nadam da me ipak voliš, da ipak i ti osećaš nešto prema meni iako to ne pokazuješ, jer da nije tako zašto uvek završiš samnom, zašto uvek budemo skupa, zašto me ljubiš onako kako se ljubi samo onaj ko se iskreno voli.. ne znam, volela bi da mi kažeš, da znam, da više ne mučim sebe, pa da te pokušam zaboraviti, ovako ne mogu, ne ovako nikad neću moći.. ne želim više patiti, ne želim plakati zbog tebe, a veruj mu isplakala sam se i previše, želim samo znati da li me voliš, da mi kažeš jer ja više ne znam šta da mislim...